KLIMATSKE PROMENE
Naučne činjenice
Ljudske aktivnosti, pre svega sagorevanje fosilnih goriva, su glavni uzrok promena klime koje je zabeleženo u drugoj polovini prošlog i početkom ovog veka.
Gasovi sa efektom staklene bašte apsorbuju dugotalasno zračenje Zemlje i tako zagrevaju atmosferu. Ovaj fenomen se naziva prirodan efekat staklene bašte. Da ovih gasova u atmosferi nema, prosečna temperatura na planeti bi bila oko -18°C. Gasovi sa efektom staklene bašte su (prema zastupljenosti u atmosferi): vodena para, ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-oksid (N2O), ozon (O3) i hlorofluorougljenici (CFC).
U prošlosti koncentracija gasova sa efekom staklene bašte u atmosferi je bila manje-više u ravnoteži zbog prirodnog ciklusa kruženja ugljenika između zemljišta, okeana i biosfere. Ciklus kruženja ugljenika je održavaao ravnotežu između emisije gasova usled prirodnih procesa (vulkanske erupcije, truljenje organske materije) i apsorpcije gasova (okeani, biosfera, zemljište, sedimentacija u zemljištu i okenima). Međutim, sa početkom industrijske revolucije i porastom potrošnje fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas) dolazi do poremećaja ove ravnoteže i porasta koncentracije gasova sa efektom staklene bašte za preko 40%, tj. sa 275-285 delova na milion (ppm, particles per million) na 409 ppm koliko je iznosila 2019. godine. Emisija je povećana (prirodna plus antropogena), a apsorpcija je ostala na istom nivou i čak se u poslednje vreme zbog zasićenosti okeana smanjuje.
Korisni linkovi:
Uticaji, ranjivost i rizici
Uticaj klimatskih promena na neki region, naselje ili ekosistem zavisi od vrste opasnosti kojoj su izloženi, nivou izloženosti i ranjivosti ljudi ili ekosistema na taj rizik.
U poslednjih nekoliko decenija klimatske promene su uticale na prirodne i društvene sisteme na svim kontinentima i širom okeana.
U mnogim regionima promene u padavinama ili otapanje snega i leda su dovele do promene hidrološkog sistema ugrožavajući zalihe vode i količinu vode u rekama. Ovo može da dovede do sukoba oko nedovoljnih zaliha vode.
Mnoge kopnene, slatkovodne i morske vrste su promenila svoja staništa, sezonske aktivnosti, migratorne puteve i brojnost kako bi se prilagodile postojećim promenema klime. Mnoge vrste se suočavaju sa povećanim rizikom od istrebljenja posebno što klimatske promene deluju u interakciji sa drugim opasnostima kao što su promene staništa, prekomerna eksploatacija, zagađenje ili pojava invazivnih vrsta.
Negativni uticaji klimatskih promena na useve su jači od pozitivnih uticaja dovodeći do otežanog pristupa hrani kao i ugrožavanja stabilnosti cena hrane.
Uticaji skorašnjih klimatskih ekstrema, kao što su toplotni talasi, suše, poplave, cikloni i požari otkrivaju značajnu ranjivost i izloženost ekosistema i društvenih sistema na promene klime.
Opasnosti od klimatskih promena pojačavaju ostale opasnosti često sa negativnim uticajima na životne uslove, posebno siromašnih. Tokom XXI v. uticaji klimatskih promena će dovesti do usporavanja ekonomskog rasta što će dovesti do problema u smanjenju siromaštva i dostupnosti hrane.
Upravljanje klimatskim rizicima uključuje donošenje odluka u svetu koji se menja uz stalnu neizvesnost u vezi sa jačinom i vremenom uticaja promena klime.
Kao najznačajniji rizici za Evropu su identifikovani: povećani gubici (ekonomski i ljudskih života) usled poplava u rečnim basenima i na obali, pojačane restrikcije vode u kombinaciji sa povećanom potražnjom za vodom i povećani gubici (ekonomski i ljudskih života) zbog ekstremnih toplotnih talasa (uticaj na zdravlje ljudi, produktivnost, poljoprivredne prinose, kvalitet vazduha, požari).
REšenja
Tranzicija na nisko-ugljeničnu ekonomiju je rešenje za izazov klimatskih promena.
Ublažavanje (mitigacija) promena klime obuhvata intervencije na smanjenju emisije GHG i unapređenju ponora (sink) GHG. Ublažavanje neće biti efektivno ako se budu primenjivala da zadovolji interese pojedinaca. Aspekti kao što su jednakost, pravda i poštenje su neodvojivi od akcija ublažavanja ili prilagođavanja promenama klime. Politika koja se odnosi na klimu se prepliće sa ostalim društvenim ciljevima stvarajući mogućnosti za dodatne koristi ili loše sporedne efekte (zavisi kako i kada se primeni).
Emisija gasova sa efektom staklene baste
Tranzicija na nisko-ugljeničnu ekonomiju je rešenje za izazov klimatskih promena.
Od toga 35% otpada na sektor energetike, a 24% na poljoprivredu, šumarstvo i promena namene zemljišta (AFOLU, Agriculture, Forestry and Other Land Use).
Emisija CO2 iz potrošnje fosilnih goriva i iz industrijskih procesa činila je 78% ukupnog porasta emisije GHG u periodu od 1970. do 2010. god. Čak polovina ukupne emisije CO2 u periodu od 1750. do 2010. je emitovana u poslednje četiri decenije.
Najvažniji uzročnici povećanja emisije GHG su globalni rast ekonomije i broja stanovnika.
Scenariji
Da bi se porast temperature usled ljudski uzrokovanih klimatskih promena zadržao ispod 2°C (globalno dogovoren „bezbedan“ nivo zagrevanja iznad temperature pre industrijske revolucije) koncentracija GHG ne bi smela da pređe 450 ppm (particles per million, delova na milion) CO2eq u 2100. godini.
Trenutna koncentracija GHG u atmosferi je viša od 400 ppm CO2eq.
Ako nastavimo da emitujemo kao do sada (BAU, business as usual) koncentracija GHG u atmosferi će preći 1000 ppm CO2eq.
Nisko-ugljenična ekonomija
Da bi zadržali emisiju na „bezbednom“ scenariju potrebno je da se udeo nisko-ugljenične energije u ukupnoj potrošnji energije popne na oko 27% u 2030. god, pa na oko 60% u 2050. god. (povećanje od 310% u odnosu na 2010. god) i da dostigne 95% u 2100. godini. U ovom slučaju emisija bi morala da dostigne svoj maksimum najkasnije do 2020. godine i da nakon toga konstantno opada.
Ublažavanje će oboriti vrednost postojećih zaliha fosilnih goriva i smanjiti prihode izvoznika nafte, gasa i uglja.
Energija
Unapređenje efikasnosti i promene ponašanja kako bi se smanjila potražnja za energijom su ključne strategije ublažavanja klimatskih promena. Obnovljivi izvori energije (vetar, hidro i solarna) su činili skoro 3/4 novoinstalisanih kapaciteta proizvodnje električne energije u 2019. godini. Udeo nuklearne energije u svetu se smanjuje. Kombinovanje biogoriva i odstranjivanja GHG iz atmosfere (CCS, Carbon Capture and Storage) nudi nadu za čak i negativnu emisiju (smanjenje koncentracije GHG u atmosferi). Ovde je reč o upotrebi biljaka koje su apsorbovale CO2 tokom rasta za proizvodnju goriva.
Gradovi
Urbanizacija je globalni trend i dovodi do povećanja prihoda što dovodi do povećane potrošnje i povećane emisije GHG. Naredne dve decenije predstavljaju priliku za ublažavanje u gradovima jer će se najveći deo svetskog urbanog prostora razviti tokom tog perioda. Hiljade gradova već definiše akcione planove za promene klime.
Saobraćaj
Emisija iz sektora saobraćaja će se duplirati do 2050. god. ukoliko se ne preduzmu mere ublažavanja. Tehnologija i promene ponašanja u korišćenju svih vidova saobraćaja uz investicije u modernizaciju infrastrukture mogu da dovedu do smanjenja emisije za 40% do 2050. godine.
Idustrija
Ukoliko se nastavi sa sadašnjim trendom emisija iz industrije će se povećati za 50-150% do 2050. godine. Unapređenja energetske efikasnosti su ključna za smanjenje emisije iz ovog sektora.
Šumarstvo i poljoprivreda
Najefektivnije mere ublažavanja u šumarstvu su pošumljavanje, održivo upravljanje šumama i smanjenje krčenja šuma. Kada je poljoprivreda u pitanju, mere ublažavanja obuhvataju upravljanje usevima i pašnjacima i obnavljanje organskog sloja zemljišta.