Pravni okvir za borbu protiv klimatskih promena
Međunarodni pravni okvir
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC, United Nations Framework Convention on Climate Change) je osnovni međunardoni sporazum kojim se definiše način na koji će se čovečanstvo boriti protiv klimatskih promena.
Krajnji cilj ove Konvencije i svih s njom povezanih pravnih instrumenata koji se donose je da se postigne stabilizacija koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi na nivou koji bi sprečavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem.
UNFCCC je podelisla svet na dve grupe:
- industrijalizovane države (Aneks I države); i
- zemlje u razvoju.
UNFCCC je sav napor za stabilizaciju klimatskog sistema postavila pred Aneks I države i one su obavezne da sprovode mere za smanjenje emisije, kao i da podrže ne-Aneks I države u smanjivanju emisija.
Najvažniji dokument, do Pariskog sporazuma, usvojen kao deo UNFCCC je Kjoto protokol iz 1997. godine koji je kroz Mehanizme čistog razvoja (CDM, Clean Development Mechanisms) omogućio da industrijalizovane države ispunjavaju svoje obaveze smanjenja emisija putem transfera tehnologija u zemlje u razvoju.
Republika Srbija je klasifikovana u grupu zemalja u razvoju i ima mogućnost korišćenja CDM.
Korisni linkovi:
UNFCCC, član 6
Države-potpisnice UNFCCC su se obavezale da će podsticati i olakšavati:
- Razvoj i ostvarivanje programa obrazovanja i informisanja javnosti o problemima promene klime i njenim uticajima;
- Pristup javnosti informacijama o promeni klime i njenim uticajima;
- Učešće javnosti u rešavanju problema promene klime i njenih uticaja i priprema adekvatnih mera reagovanja; i
- Obuku naučnog, stručnog i upravljačkog kadra.
Države-potpisnice će sarađivati i podržavati, na međunarodnom nivou:
- Razradu i razmenu obrazovnog i materijala namenjenog upoznavanju javnosti sa problemima promene klime i njenih uticaja; i
- Razradu i ostvarivanje programa obrazovanja i obuke, uključujući jačanje nacionalnih institucija i razmenu kadrova ili njihovo upućivanje na obuku za eksperte u toj oblasti, i to posebno za potrebe zemalja u razvoju.
Korisni linkovi:
Pariski sporazum 1,5°C
Vlade su se dogovorile da se globalno zagrevanje ograniči na +1,5°C u odnosu na period pre industrijske revolucije. Ovo je značajno iz najmanje tri razloga:
- Prethodni limit od +2°C koji je bio usvojen u Kopenhagenu 2009. godine nije bio plod naučnih istraživanja već više neka politička odluka.
- +1,5°C je tačka preokreta za neke važne klimatske procese poput nepovratnog topljenja leda na Severnom polu ili nekontrolisane emisije metana iz još uvek zaleđenog tla na severu koje se topi.
- Male ostrvske zemlje su prve na udaru klimatskih promena usled podizanja nivoa mora. +1,5°C daje nadu da neće morati da se sele, tj. da njihove države neće biti potpoljene.
Univerzalan dogovor
Za razliku od prethodnih sporazuma i dogovora u okviru UNFCCC procesa Pariski sporazum je primenjiv na sve. Nema podele na razvijene i nerazvijene kada je u pitanju smanjenje emisije.
Svaka država mora da izradi nacionalni plan za doprinos borbi protiv klimatskih promena (NDC, nationally determined contributions). Ipak, državama je ostavljeno da dobrovoljno odrede koliki će biti njihov doprinos.
Nameravani nacionalni planovi za doprinos borbi protiv klimatskih promena (INDC, intended nationally defined contributions) koje su države predale nisu dovoljni da se zagrevanje i klimatske promene zaustave i države će morati bolje.
Za ograničavanje zagrevanja na +2°C globalna emisija u 2030. godini treba da bude ispod 40 milijardi tona CO2, a INDC-ijevi su usmereni ka 55 milijardi tona.
Ugljenična neutralnost
Pod ovim terminom se podrazumeva dostizanje neto nulte emisije.
Jedna od mana Pariskog sporazuma je to što u njemu nije definisan opšteprihvaćen momenat kada će države početi sa smanjenjem emisije već je rečeno „čim pre budu mogle‟.
Ipak, vlade su postigle dogovor da se tokom druge polovine ovog veka uspostavi ravnoteža između emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponora te emisije, tj. skladištenja.
Ovo je jasna poruka tržištima. Imajući u vidu ograničenja u skladištenju gasova sa efektom staklene bašte ovo znači samo jedno: Fosilna goriva STOP. Obnovljivi izvori energije – NAPRED!
Preispitivanje NDC-ijeva
Obaveza petogodišnjeg preispitivanja nacionalnih planova verovatno je najvažniji element Pariskog sporazuma i razlog zbog koga ćemo se u budućnosti često vraćati na njega.
Naime, kako sadašnji INDC-ijevi nisu dovoljni da obuzdaju klimatske promene države su pozvane da ih preispitaju kako bi se ispunio cilj sporazuma (ograničenje značajno ispod +2°C, odnosno napor da se postigne +1,5°C). Nakon toga države će morati da poboljšavaju svoje NDC-ijeve svakih pet godina. Ovo daje priliku da se planovi za borbu protiv klimatskih promena ažuriraju u skladu sa trenutnim stanjem nauke i razvojem tehnologije. Obnovljivi izvori energije će sigurno biti sve jeftiniji u budućnosti i države će moći sve više da se oslanjaju na njih.
Države će biti pod velikim pritiskom što civilnog što poslovnog sektora da pokažu ambicioznost i da svoje NDC-ijeve usklade sa globalnim ciljevima borbe protiv klimatskih promena.
Pariski sporazum, član 12
Države će sarađivati na primeni mera, gde je to moguće, kako bi poboljšale obrazovanje o klimatskim promenama, obuke, javnu svest, učešće javnosti i pristup javnosti informacijama, prepoznajući značaj ovih koraka u pogledu poboljšanja akcija definisanih ovim sporazumom.
Nacionalni pravni okvir
Nacionalni pravni okvir Republike Srbije koji bi bliže uredio oblast klimatskih promena i načina njihovog ublažavanja, odnosno prilagoćavanja, je već godinama u statusu nacrta.
Vlada već duže vremena radi na Zakonu o klimatskim promenama i Strategiji klimatskih promena sa Akcionim planom
Za sada nema nagoveštaja da će bilo koji od ovih važnih dokumenata biti usvojen u skorijem periodu.
Imajući ovo u vidu zainteresovane strane mogu da konsultuju zakone kojima se potvrđuju i uvode u nacionalnu regulativu međunarodne konvencije (UNFCCC, Kjoto, Pariz) ili odgovarajuću regulativu Evropske unije.
Korisni linkovi:
Western Balkan Sustainable Charter
Western Balkan Sustainable Charter je dokument koji je šest država Zapadnog Balkana, uključujući i Republiku Srbiju, potpisalo na sastanku Berlinskog procesa u Parizu 2016. godine.
Države WB6 su se složile da njihovi energetski sektori ne smeju biti potpuno forkusirani na proizvodnju energije. Kako bi unpredili blagostanje, javno zdravlje i zaposlenost, životnu sredinu i tranziciju ka nisko-ugljeničnom i klimatski-otpornom razvoju, države-potpisnice su se složile da iskoriste veliki potencijal za smanjenje potrošnje energije i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Svaka od država WB6 će razvijati i primenjivati mere sa ciljem unapređenja orživosti energskih sistema. Jedna od mera uključuje i razvijanje veština i kvalifikacija za mala i srednja preduzeća / pojedince koje će im omogućiti da posluju u sektorima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora (procenitelji, energetski revizori, instaleri, itd.) putem uspostavljanja shema za kvalifikacije, akreditacije ili sertifikacije.
Korisni linkovi:
http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/eu/regionalna-saradnja/2016-11-04-09-04-26?lang=lat
https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/policy-highlights/regional-cooperation/20160713-03.western-balkan-sustainable-charter.pdf