POsao budućnosti
Globalni i lokalni trendovi opisani na prethodnoj stranici oblikuju našu sadašnjost, ali i budućnost. Imajući u vidu broj i raznolikost tih trendova (politički, socijalni, ekonomski, ekološki) veoma je teško predvideti kako će budućnost u kojoj će živeti Milenijalci i Generacija Z živeti. To se posebno odnosi na izbor karijere.
Poznati moderni istoričar i mislilac Yuval Harrari smatra da je zbog ove neizvesnosti veoma teško dati savet šta današnja deca i tinejdžeri treba da uče kako bi imali siguran i pristojan posao u budućnosti. Imajući u vidu da će zbog čestih promena u ekonomiji i na tržištima rada ljudi morati nekoliko puta tokom karijere da ponovo pronalaze sebe (reinvent themselves) i da će zbog toga najpotrebnija biti emocionalna inteligencija i mentalna stabilnost.
Trendove poput razvoja AI i robota, migracija stanovništva, pravca razvoja ljudskih prava, će biti jako teško predvideti. Sa druge strane mi već sada znamo da su klimatske promene egsitencijalna pretnja čovečanstvu i da će ostatak ovog veka biti obeležen aktivnostima na ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene.
Sve više mladih identifikuje klimatske promene kao najozbiljniji izazov svoje generacije. Ako se pitate šta možete da uradite po tom pitanju naš savet jeste da se pri izboru karijere i posla svakako sagleda uloga koju ćete kao pojedinci i zajednice imati u izgradnji budućeg nisko-ugljeničnog sveta. To vas dovodi do sledeće dileme: Koji “zeleni posao” da izaberem?
Imajući u vidu da su klimatske promene rezultat različitog spektra ljudskih aktivnosti, ako i da pogađaju različite sektore ekonomije i društva, najbolji rezultat na njihovom ublažavanju, odnosno prilogođavanju, će davati multidisciplinarni timovi. Praktično, skoro svaki posao može da doprinese klimatskoj akciji na određeni način. Ovde ćemo predstaviti poslove koji mogu imati najveći pozitivan uticaj na ublažavanje, odnosno prilagođavanje na klimatske promene.
Prema definicji Evropske komisije “zeleni poslovi” obuhvataju sve poslove koji zavise od životne sredine ili su stvoreni, zamenjeni ili redefinisani (u smislu skupova veština, metoda rada, ozelenjenih profila itd.) u procesu tranzicije ka zelenoj ekonomiji.
Svetska organizacija rada (ILO) smatra da su zelena radna mesta od ključne važnosti za održivi razvoj i odgovaraju na globalne izazove zaštite životne sredine, ekonomskog razvoja i socijalne inkluzije. Zelena radna mesta su stoga i ekološki prihvatljiva i takođe „pristojna“ u socijalnom pogledu.
Zelena radna mesta su zaposlenja u različitim sektorima privrede koja smanjuju uticaj tih sektora na životnu sredinu.
Korisni linkovi:
https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=SWD:2012:0092:FIN:EN:PDF
https://www.ilo.org/global/topics/green-jobs/lang–en/index.htm
https://www.ilo.org/global/topics/decent-work/lang–en/index.htm